У овом примеру, иф … елсе се користи за проверу да ли је абецеда коју је корисник унео самогласник или константа.
Да бисте разумели овај пример, требало би да имате знање о следећим темама програмирања на Ц ++:
- Ц ++ иф, иф … елсе и угнеждени иф … елсе
Пет абецеда а, е, и, о и у су познати као самогласници. Сви остали абецеди, осим ових 5 абецеда, познати су сугласници.
Овај програм претпоставља да ће корисник увек унети абецеду.
Пример: Ручно проверите самогласник или сугласник
#include using namespace std; int main() ( char c; int isLowercaseVowel, isUppercaseVowel; cout <> c; // evaluates to 1 (true) if c is a lowercase vowel isLowercaseVowel = (c == 'a' || c == 'e' || c == 'i' || c == 'o' || c == 'u'); // evaluates to 1 (true) if c is an uppercase vowel isUppercaseVowel = (c == 'A' || c == 'E' || c == 'I' || c == 'O' || c == 'U'); // evaluates to 1 (true) if either isLowercaseVowel or isUppercaseVowel is true if (isLowercaseVowel || isUppercaseVowel) cout << c << " is a vowel."; else cout << c << " is a consonant."; return 0; )
Оутпут
Унесите абецеду: уу је самогласник.
Знак који је унео корисник чува се у променљивој ц.
ИсЛоверЦасеВовел процењује на тачно ако је ц самогласник и нетачно за било који други знак.
Слично томе, исУпперЦасеВовел процењује на тачно ако је ц самогласник са великим словима и нетачно за било који други знак.
Ако су и исЛоверцасеВовел и исУпперцасеВовел тачни, унети знак је самогласник, ако није знак је сугласник.
